Lan se upotrebljava za dobijanje vlakna, kučine, konopca, papira i semena sa 22-47% ulja. Prosečni svetski prinos vlakna lana iznosi oko 400 kg/ha, a semena oko 500 kg/ha. Genetski potencijal za rodnost predivog lana je i do 10.000 kg/ha suvog vlakna.



Lan ne podnosi monokulturu. Na istu površinu može da se seje svakih 6-7 godina. Najbolji predusevi za lan su deteline, kukuruz, krompir, ozime žitarice, šećerna repa. Lan je dobar predusev za ozime žitarice, krompir, šećernu repu.

Ozime i jare sorte daju najbolje prinose kada se osnovna obrada zemljišta izvede u ranu jesen. Dubina osnovne obrade je oko 15-25 cm. U jesen se izvrši i gruba predsetvena priprema zemljišta, a finalna pred samu setvu. Lan usvaja najviše hraniva u periodu od butonizacije do cvetanja.

Za proizvodnju 5000 kg/ha suve materije i semena lan iz zemljišta iznese 50-75 kg N, 20-30 kg P2O5 i 55-90 kg K2O. Savremena proizvodnja lana zasniva se prvenstveno na đubrenju mineralnim đubrivima i to u zavisnosti od preduseva (20-45 kg/ha N, 40-90 kg/ha P2O5 i 45-90 kg/ha K2O).

Preporučuje se upotreba i stajnjaka u količini od 15-20 tona po hektaru. U zemljište treba uneti dve trećine NPK đubriva prilikom osnovnne obrade ili predsetvene pripreme, a ostatak u prihranjivanju, pred početak intenzivnog porasta.

Za setvu lana potrebno je da seme ima klijavost najmanje 90% i čistoću 99%. Ozimi lan treba sejati krajem septembra, a jari do polovine marta.



Lan je uskoredna kultura, razmak između redova za predivni lan iznosi 6-12 cm, a za uljani 30-45 cm. Dubina setve iznosi 1,5-3 cm. Za setvu je potrebno oko 100-160 kg/ha semena.




Lan za vlakno žanje se u ranoj žutoj zrelosti, za seme i kombinovani uzgoj u žutoj zrelosti, a za ulje u punoj zrelosti. Obavlja se jednofazna žetva kombajnima za lan koji čupaju biljke lana. Vlaga uskladištenog semena iznosi od 11-13 procenata.



Cvetković Srđan, dipl. ing. poljoprivrede